Podizanje kapaka: Moj lični put ka oslobođenom pogledu

Genetski nasledje ponekad nam donosi izazove s kojima se suočavamo tokom celog života. Jedan od takvih izazova, za mnoge žene i muškarce, jeste višak kože na očnim kapcima koji se s godinama sve više izražava. Podizanje kapaka nije samo estetski zahvat; on je često i funkcionalna nužnost koja može da vrati kvalitet životu. Ovo je priča o mom odlučivanju, strahovima i konačnom uspehu na putu ka rešenju.

Genetska predispozicija i odlučivanje na operaciju

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je nešto što sam nasledila, a na desnom oku je bio posebno izražen. Dakle, oduvek su mi kapci bili malo spušteni, ali je s vremenom taj problem postajao sve izraženiji. Moja majka ima identičnu situaciju i, kako nije izvršila podizanje kapaka, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko automatski da više nije ni svesna toga. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - on je prvenstveno funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Već sam ranije imala iskustvo sa operacijom nosa zbog devijacije izazvane udarom u detinjstvu - to sam morala da uradim iz zdravstvenih razloga. Međutim, podizanjem kapaka sam želela da rešim nešto što me je dugo vodilo, nešto što sam oduvek želela, ali sam stalno odgađala.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je neuporedivo najdetaljnija osoba koju sam srela. Ima oštro oko, super je odgovorna i posvećena svakom koraku. Ipak, unatoč tom povjerenju, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anici Jevremović sam se prethodno dva puta obraćala za postavljanje niti na obrvama, kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe za podizanje obrva i da će privremeno kapci delovati bolje, ali da je taj efekat kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka. Istina, oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat niti trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju, a ne rešenju suštinskog problema.

Konačno: Odluka o podizanju kapaka

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da procedura podizanja kapaka bude izvedena u prvoj polovini januara ove godine.

Kada sam to zakazala, po svom običaju, počela sam da pričam svima o tome šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako bismo otvorenije razgovarali o ovim procedurama, jer tako možemo da čujemo iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Iznenađena sam bila kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome nisu govorile. Poštujem njihovo pravo na ćutanje, ali ja nisam pristalica takvog pristupa. Uvek je korisno čuti sve detalje, od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato vam i prepričavam svoje iskustvo.

Proces: Od konsultacija do operacije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na uvodnom razgovoru, hirurg pažljivo pregleda stanje, sluša vaše želje i objašnjava šta se tačno može postići. To je ključni trenutak da postavite sva pitanja koja vas muče.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i pacijenti odmah nakon toga idu kući. Vrlo je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja koja ljudi imaju:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, postoji opcija analgosedacije - uz pomoć lekova koji vas opuste i omoguće da se ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva i učešće anesteziologa.
2. Cena: Cena podizanja kapaka uglavnom je prilično ujednačena. Operacija gornjih kapaka najčešće iznosi oko 1000 evra, uz moguće manje varijacije od 200 evra gore-dole, u zavisnosti od složenosti slučaja i izbora anestezije. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretnu cifru moguće je dobiti jedino nakon pregleda, jer hirurg mora da vas vidi.
3. Bol: Odgovor je jasan: ni jedne sekunde ništa nije boljelo. Ni tokom procedure, ni tokom oporavka. Čak ni skidanje konaca nije bilo bolno - osećaj je bio kao da se izvlači tanka struna, a potpuno je bezbolno.

Oporavak: Šta očekivati dan po dan

Oporavak je više dosadan nego bolan. Kuću sam otišla odmah po završetku. Imala sam deblje flastere koji su delovali malo nezgodno, dajući osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih bolje videla. Ti prvi flasteri skinuti su nakon 24 sata, i proces skidanja je bio bezbolan - natopljeni su nečim što je omogućilo lako uklanjanje.

Nakon toga, stavljeni su tanji flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim sam ih stavila i obukla svetlije naočare za sunce, osećala sam se toliko dobro da sam se gradskim prevozom vratila kući, čak malo i prošetala. Niko me nije čudno gledao. Iskreno, bila sam manje natekla nego što sam očekivala. Oteklina zavisi kako od tehnike hirurga, tako i od individualne reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve delove lica osim očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci. A već desetog dana, sa punom šminkom, snimala sam pitanja i odgovore za svoje pratioce. Bila sam neizmerno srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner - nešto što sa spuštenim kapcima nije bilo moguće na zadovoljavajući način.

Dugoročni rezultati i razmišljanja

Sada, nekoliko meseci nakon podizanjem kapaka, mogu da sagledam sve sa distance. Modrice nisu postojale, a manji hematomi su prirodno nestali. Naravno, postoje tiši ožiljci, jer se seče komad kože. Oni vremenom blede i postaju sve manje vidljivi. Kod žena koje su operisale kapke pre nekoliko godina, ožiljci su gotovo nevidljivi čak i pri pažljivom posmatranju. Lično, uopšte me ne brine ta mala crtica koju lako prekrijem šminkom - za razliku od spuštenih kapaka koje se nisu mogle na taj način sakriti.

Važno je napomenuti da nova koža neće narasti, ali sila gravitacije će i dalje delovati na lice tokom godina. Lice će i dalje polako padati - to je prirodan proces. Neki će se zbog toga odlučiti na dodatne procedure poput podizanja obrva ili liftinga lica, a drugi će se opredeliti za razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život, a mi biramo kako ćemo se nositi sa tim promenama. Retkim pojedincima je potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam čekala? Moj primer suočavanja sa strahom

Postavljam sebi pitanje zašto sam odugovlačila i nisam ovo uradila ranije, kada sam znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' sa nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa tako i ja. Sada, kada znam ono što znam, smešno mi je što sam se plašila bola koji ne postoji, sporog oporavka i straha da ću dugo izgledati kao 'izubijani vanzemaljac'.

Jedino čega se nisam plašila bio je krajnji rezultat. To je bio neobičan osećaj. Na dan operacije nisam bila nervozna. Verujem da je to moja lična privilegija jer svog plastičnog hirurga poznajem dugi niz godina. To je i bio ključni razlog zašto se ni jedne sekunde nisam pitala kako će to da ispadne. Jednostavno sam znala da će biti dobro.

Upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koju drugu sličnu proceduru. To tražite, to pronađite i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od pomoći. Ako imate pitanja, uvek sam tu da ih podelim sa vama.